четвртак, 03. јануар 2013.

Schloss Schönbrunn

Schloss Schönbrunn
                                           
godinama kroz Wien a uvek samo na tren!
Grad koji je uvek tu za vikend ili dva,...mojih prvih deset godina preko Wien,..
Europaplatz...

Na Europaplatz je stigao kombi sa toplim plehanim porcijama,.. bez guranja u tupoj koloni je podeljena hrana,.. zauzete su sve klupe i ono malo travnjaka ili ako je tako nekad izgledao pre bi bilo vinska ledina,..cuo se samo zveket kasika i buka vozila na guertelu,... Pola sata kasnije i dalje izlazim iz zagusljive znojave podzemne U1,...gledam tu na izlazu je nekad bila Billa prodavnica. Nema je,..A pre nekoliko godina sam isto tu dolazio nedeljom po podne,... Premestili su je renoviraju ceo taj betonski deo,..Gledam levo desno prelazim sine tramvaja prolazim pored cvecare/vocare neki su na betonu sedeli svirali u neke dugacke kao trube neki obojeni,..Ma nemoguce gde je prodavnica? A vec sam na Praterstr. kod spomenika preskacem stepenike i tamo je montazni objekat prodavnice. Samo da sam skrenuo desno a ne produzio pravo. Ispred Billa prodavnice kao i ispred stare dok je radila na desetine alkoholom pojedenih lica. Vole kad su zajedno ne moraju nikom da se pravdaju zasto su pustili zivot zasto se ne bore,...niko ih ne gnjavi. Zive svoje unapred potrosene dane. ....Ne nisu agresivni vise su nekako iskljuceni kao da im je daljinac odavno izpraznjenih baterija,.. Stoje, sede i muskarci i zene svi su nekako stariji za svoje godine svi imaju isti prazan pogled a oci im upale i kao da su im oprane, nemaju boje ,...ima ih iz raznih drzava razna izgubljena lica siluete koje su se izgubile negde u zivotu u velikom gradu,.. a svi su verovatno dosli puni snage zelje da naprave nesto od sebe svojih zivota,..ko zna sta se prelomi u coveku,.. Sada su kao biljke zalivaju se jeftinim vinom i greju septembarskim suncem,... Nije mi jasna jedna zena obucena apadrapa rascupana prljavo sivo sede kose sa nekim krastama po licu. Stalno nesto iz svojih kesa na klupu slaze, preslaze neke pulovere, krpice,.. Razmisljam da li proverava svoju skromnu imovinu da li je sva tu,..... U marketu guzva na kasama. Mrzim nedelju i Billa market. I ponovo prolazim pored tih figura kao da su iz nekog de mode "izloga u radu",.. Nije valjda tako lako se izgubiti u zivotu a sta ako se meni to desi jednog dana??? A sta ako ne stignem do svog vrha ako se negde okliznem ako promasim skretanje, kako bi i sta onda,.. Ispod podvoznjaka i rasksnice stizem na Praterstern. Kao dobrodoslica na stubu upozorenje "cuvajte se ilegalnih kockara i igara na srecu" . Ne moze se nekad proci od bugara sibicara koji namerno naprave guzvu a na stazi 50-ica ili stotka i tri kutije sibica sa kuglicama. Jbga kad nema zakona protiv njih nisu ih predvideli, policija ih samo ponekad pokupi ako nadju pare uzmu im napisu izvestaj i puste ih,..imas pravo da se zadrzavas pola sata na jednom mestu ma sta to znacilo,... Veliki travnjak ispred velikog Tocka i bina ,voditelji, muzika. Tog dana je na Prateru bio dan rekorda za Ginis knjigu,.. Na hiljade parova je oborilo rekord u ljubljenu, slanju sms,.... i bio je u poseti najvislji covek na svetu 2,36m,.... Hauptalee su porodice, parovi tim sirokim stazama i ogromnim drvoredima kroz koje se probijalo poslednje letnje sunce setali, vozili bicikle, rolere,.. piknikovali na travi,... samo stotinjak metara od Billa marketa. Jos malo i zatvaraju se vrteske na Prateru do proleca,... A stalno vidim Lice, Lica koja su predsoblje jedne prodavnice Billa... tog 17.Septembra a u EU,....